APATIJA, APSTINENCIJA, ZAMOR GLASAČA ILI NEPRISTAJANJE?
Politička apatija se definiše kao kolektivna i/ili individualna indiferentnost prema političkim događajima i političkim/društvenim pokretima; a šta se dešava kada te instance postanu sumanute, inertne, korumpirane i skoro nedodirljive?! Da li je aktivno bojkotovanje izbora u situaciji koja je skoro nepromenjiva jednako trošenju energije recitujući 10 Zapovesti u Sodomi i Gomori?
Pristanak onih kojima se upravlja je osnovni standard legitimiteta vlasti. Bez pristanka glasača, ona nema prava da njima vlada. Većine država vrlo široko definišu ovaj monopol “pravedne” sile koju koriste. Takođe, u “slobodnim” demokratskim društvima, primarni instrument za izražavanje ili odobravanje ovog svojevrsnog pristanka je ceremonija “izbora” u kojima pojedinci biraju državnu upravu glasajući za kandidate (najčešće) političkih stranaka. Poslednjih nekoliko ceremonija u Srbiji je održano uz veliko učešće glasača bez obzira na prirodu izbora (predsednički, skupštinski, lokalni). Da li je to solidan dokaz da pristajemo na ovakvu vlast, političke strukture i “pravedne” sile koje koriste za “našu dobrobit”? Kada bi u nekim južno-američkim ili azijskim državama imali slične rezultate, tamošnje vlasti bi najverovatnije zavele vanredno stanje zbog masovnog bojkota izbora.
